Са поносом вас обавјештавамо да је ученица трећег разреда гимназије ЈУ СШЦ „Светозар Ћоровић“ из Љубиња, Лидија Мијатовић, остварила изузетан успјех на Међународном конкурсу прича о породици под називом:

„Заједничко сјећање. Геноцид совјетског народа од стране нациста и њихових помагача у вријеме Великог отаџбинског рата“,

који је организовао Национални центар за историјско сјећање при Предсједнику Руске Федерације.

Лидија је за такмичење сазнала преко своје професорице, Галине Бокић, професорице руског језика, која је препознала њену заинтересованост за историју и подстакла је да подијели своју породичну причу. Охрабрена тим позивом, написала је потресну и искрену причу о свом селу Чавшу и покојном ђеду, дајући глас свим невиним жртвама чије су судбине биле обиљежене страдањем, али и храброшћу и достојанством.

Њен рад је дубоко дотакао чланове жирија, похваливши Лидијину искреност, зрелост и снажан емоционални израз.

На конкурс је стигло више од 400 пријава, а само 100 најбољих учесника из различитих држава изабрано је за финале. Међу њима се нашла и Лидија, што представља велику част за њу, њену породицу, као и за школу.

Финалисти су позвани на Школу историјског сјећања у Калининграду, гдје су учествовали у предавањима, радионицама и културно-историјским програмима.

У оквиру путовања, финалисти су прво обишли Москву – главни град Русије, гдје су имали прилику да упознају културно и историјско насљеђе једне од најзначајнијих свјетских метропола.
Потом су наставили пут за Калининград, гдје су започели званични програм школе.

Све трошкове путовања и боравка финалиста сносио је организатор.

По ријечима Лидије:
„Боравак у Калининграду на овом конкурсу је једно од најљепших искустава у мом животу. Заиста, то је нешто што ћу памтити цијели живот. Имала сам прилику да видим град који раније нисам познавала, да упознам нову културу, нове обичаје, да прошетам улицама које причају историју. Било је заиста чаробно. Још важније од свега, упознала сам много дивних људи – младих, талентованих и друштвених. Стекла сам пријатеље с којима сам се повезала на један искрен и лијеп начин. Кроз све те заједничке тренутке, смијех, разговоре, дијељење искустава, научила сам много и о себи и о другима. Ово путовање није било само такмичење – било је то право животно искуство, једно велико лично богатство. Захвална сам на прилици да будем дио нечег овако значајног и надам се да ћу имати још оваквих тренутака у животу. Захваљујем се својој професорици руског језика ГАЛИНИ БОКИЋ на посвећености. Такође, захваљујем се Националном центру историјског сјећања при предсједнику Руске Федерације на изванредној организацији тог значајног догађаја у Калининграду и на указаној прилици да будем његов дио. Захвалност дугујем и Амбасади Руске Федерације у Босни и Херцеговини, Општини Љубиње, као и својој породици на несебичној подршци.“

– Лидија Мијатовић